DNEVNIK JEDNE SANJALICE

Bežim iz jednog sećanja u drugo, i onda dalje bežim...

Želim da pobegnem od svih uspomena, da zatvorim tu veliku riznicu,

tražim zvezde koje sijaju i pevaju o ljubavi,

ali ih još uvek ne nalazim,

i onda bežim i od te potrage

i ostaje samo da uživam u sitnicama

i da ne razmišljam

da ne razmišljam šta je bilo juče, šta je danas i šta će biti sutra

možda je tako najbolje, jer od sebe ne mogu da pobegnem  

Lep, suncem obasjan dan. Budi dobro raspoloženje, optimizam. 

Proleće, najlepše godišnje doba. 

Nadam se da vam se ovaj novi dizajn sviđa, uskoro ću pisati ponovo, u pripremi je jedna priča.   

Prijateljstvo je jedna od najsnažnijih veza koje spajaju ljude. Ona spona koja se nikada ne kida, bez nekog jakog i ozbiljnog razloga.

Pored zdravlja, ljubavi, porodične sreće i uspeha na poslu, prijateljstvo je najvažnije u životu.

Prijatelji su kao dragulji. Treba da se čuvaju. Prijateljstvo treba da se neguje, da bi bilo snažnije i lepše.

Imam veliki krug poznanika, i imam dosta prijatelja.

Ali, od svih prijatelja koje imam, ti se razlikuješ. Nekako sam bliska sa tobom, i otvorena u potpunosti. Znam da nisam takva sa ostalima. Zašto je to tako-ne znam.

Sećam se kada sam na jednom forumu prvi put čitala tvoje komentare.

Sećam se da smo jedno drugom tada govorili  " Vi ", jer nismo znali da smo generacijski veoma bliski.

I onih prvih poruka se sećam. :) Bile su kratke.

A onda su krenula pisma. Duga i kratka...pisma o običnim stvarima, svakodnevnim...zatim pisma u kojima smo pisali o životu, o porodici, o poslu, o ljubavi.

Vreme je prolazilo. Postao si moj prijatelj, prijatelj u pravom smislu te reči.

Pričamo ovih dana o tome kako bi bilo lepo da se vidimo, i kako moramo da se vidimo.

Želela sam da te iznenadim, i obradujem. Ne znam da li je ovo otvoreno pismo pravi način za to.

Želim zapravo da ceo svet zna da u ovom vremenu kada se ljudi otuđuju jedni od drugih, postoji ono što se zove - PRAVO PRIJATELJSTVO. 

Hvala što svojim optimizmom činiš lepšim i svetlijim ove sive, dosadne zimske dane i večeri.

Hvala što me razumeš, i podržavaš u mnogim stvarima.

Menjaš moje poglede na svet. Manje sam tužna i depresivna zbog tebe.

Srećnija sam i bolje raspoložena..zbog tebe. :)

I sada ovo otvoreno pismo privodim kraju. I ne znam kako da završim...kako kada priča o prijateljstvu traje...i trajaće još dugo, dugo....

- posvećeno mom " dragulju " koji je daleko od mene, ali koji je u mislima jako, jako blizu - 

Bili su mladi. Vraćali su se sa zimovanja. Bili su studenti. Išli su na ispite. Bili su ljudi srednjih godina, i stariji. Išli su kod lekara, rodbine, u kupovinu.

Putovali su popodne, ne sluteći da će nekima to biti poslednje putovanje.

Onda se desilo. Svet je nestao u trenu. I oni sa tim svetom.

Jedna beba je rođena nakon tragedije. Danas su javili da je umrla.

Prvi su izjavili saučešće i ponudili pomoć predsednici i premijeri Srbije i Hrvatske. Nakon njih, svi ostali.

Pomoć su nudili meštani sela gde se nesreća desila, pa stanovnici grada gde su putovali, i ceo svet je ponudio pomoć.

Solidarnost koja se te večeri videla na delu me je zadivila. I navela da postavim pitanje- da li je morala da se desi užasna tragedija da bismo bili složni, ujedinjeni?

Izgleda da je morala.

Pamtiće se ovi dani januara. Biće obeleženi crnom bojom u svim budućim istorijama sa ovih prostora.

A uveče je Zagreb osetio zemljotres.

Spojila su se ta dva utiska, bez obzira što, na sreću, zemljotres nije bio strašan.

Ovo su dani za plakanje.....  

Promenila sam pozadinu bloga. Ovaj divan predeo nalazi se u Švajcarskoj. Da li treba nešto da menjam na blogu, i šta ( font, boju slova )?

A ova pesma nekako ide uz pozadinu...:)

 MOJ JE ZIVOT SVICARSKA

S vremena na vrijeme
tvoje ime spomenem
s vremena na vrijeme
telefon okrenem
988 niko ne znam ko sam

Oprosti mi sto smetam
znam da je kasno
i da si zauzeta
al' valjda ti je jasno
nocas sam u krizi, k'o toranj u pizi
nocas budi dobra k'o sto nikad bila nisi
ti znas da

Moj je zivot Svicarska *
skoro pa savrsen
k'o blistavi brilijant
vjestom rukom izbrusen
imam sve sto pozelim
samo jedno ne
da me neko bar na tren
voli zbog mene

S vremena na vrijeme
tvoje ime spomenem
onako bez dileme
tvoj broj okrenem
nocas me je stalo, cujes li budalo?
dodji dok me nije srce izdalo

Moj je zivot Svicarska
skoro pa savrsen
k'o blistavi brilijant
vjestom rukom izbrusen
imam sve sto pozelim
samo jedno ne
da me neko bar na tren
voli zbog mene
            

                                        DINO MERLIN

„ Moji su drugovi biseri rasuti po celom svetu..“

Moj BISER se ne javlja već trinaest dana. Počinjem da brinem. Moj BISER je ptica velikih krila, i potrebno joj je mnogo prostora za let. Gde je sada odletela?

Nikada nisam srela osobu kao što je moja ptica. Šarmantan, pametan, veoma ambiciozan ( pružam svu podršku kada su ambicije u pitanju ), iskren, hrabar, duhovit....Brojne su njegove vrline :)

Ima i mane. Ne postoje savršeni ljudi. Ali, ja opravdavam i te mane, možda zato što mi je prijatelj.

„ Borili „ smo se protiv „ celog sveta „ prošle godine, na velikom forumu.

Znam da su mnogi, zbog toga, promenili mišljenje o meni, ali šta ja tu mogu..

Delimo moj BISER i ja iste političke stavove. Slušamo istu muziku, volimo iste pisce, imamo iste poglede na svet oko sebe.

Nikada ga ranije nisam spomenula na ovom blogu. Ali, večeras mi mnogo nedostaje i zato pišem o njemu.

Jedva čekam da dođe u Beograd, grad koji toliko mnogo voli, i da još jednom potvrdimo ovo prijateljstvo koje dugo traje, i koje će trajati još dugo, dugo, dugo....

 " Ulica, Zmaj od noćaja,
ovde su čuda moguća,
Zmaj od noćaja.

Ulica, tabla limena, i na njoj 'mesto imena,
Zmaj od Noćaja. "

PISMO MUŽU KOMPJUTERAŠU

                       Dragi mužu,

Šaljem ti ovo pismo u lažnoj koverti od neke kompjuterske kompanije, da bih bila sigurna da ćeš ga pročitati. Molim te, oprosti mi ovu prevaru, ali mislila sam da bi trebalo da znaš šta se dešava u kući u poslednje dve godine otkako si kupio kompjuter.Deca su dobro. Marku je 7 godina, i baš pre neki dan je nacrtao portret cele porodice. Bio bi ponosan na njega kada bi video kako te je nacrtao. Stolica i vrh tvoje glave otpozadi izgledaju vrlo realistično. Maja je napunila 3 ovog septembra. Još uvek je presrećna što si bio kod kuće za njen rođendan. Kaže da joj je to bio najlepši dan, iako je padala kiša i nije bilo struje. Ja sam takođe dobro. Prošle godine sam se ofarbala u plavo. Moj šef se brine o mojoj karijeri, i postao je jako dobar kućni prijatelj. Kad sam primetila da ti ne smeta kad usisavam oko tvoje stolice shvatila sam da održavanje kuće i nije neki problem. Kuća dobro izgleda. Nisam sigurna da li si primetio da sam ofarbala zidove prošlog proleća. E, dragi moj, sad moram da idem da se spakujem. Moj šef nas vodi na skijanje. Zaposlila sam jednu ženu da se brine o tebi i kući dok nas nema. Doliće ti kafu, doneće ti jelo za sto, baš onako kako ti voliš. Nadam se da ćete ti i tvoj kompjuter provesti lepo vreme zajedno dok nas nema.

Marko, Maja i ja često mislimo na tebe.

Pokušaj da nas se setiš dok restartuješ svoj kompjuter.

- Preneto iz novembarskog broja časopisa " Lepota i zdravlje "

Dejzi je bila sasvim obična devojka. Ponekad je bila srećna, ponekad tužna. Živela je u ukusno opremljenom stanu, imala je sve što poželi, ali..nije bila potpuno srećna.
Ljubav njenog života- Anđeo sa nebesko plavim očima nije bio njen.

I sve bi u Dejzinom životu bilo jednostavno i obično, da nije sasvim slučajno, i neplanirano, srela njega- Princa sa očima boje tuge.
Princ sa očima boje tuge, na početku njihove ljubavi, bio je nežan, pun razumevanja i bilo je očigledno da mu se dopala simpatična, prirodna Dejzi. Dejzi je mislila da je konačno pronašla sreću, i bila je spremna da potpuno zaboravi svog Anđela sa nebesko plavim očima. Bio je iskren prema njoj. Pre njega joj niko nikada nije govorio otvoreno šta misli o njoj.

Vremenom se sve menjalo. Princ sa očima boje tuge otkrivao je svoju dušu, koja je patila. Bio je ogorčen i ljut na ceo svet, zbog svih problema koji su ga pritiskali. Svoje ogorčenje i bes pokazivao je i prema Dejzi.

Jednoga dana, iznenada, kao što je i ušao u njen svet, tako je i izašao iz njenog sveta. Sa samo jednim " Zbogom, više se nikada nećemo videti "  bez nekog posebnog objašnjenja.

Dejzi je danima neutešno plakala.

Jednog jutra se probudila i pogledala svoj lik u ogledalu.
Videla je u svojim očima boju tuge.

Princ je otišao, a prethodno je promenio Dejzi. U potpunosti.

- Sada sluša Betovena, Mocarta, Vivaldija,
- Pomalo pije- ali ne puno, i ne stalno-kao Princ,
- Naučila je da gleda zvezde,i da ih voli, 
- Naučila je da uživa u tišini,
- Mrzi telefon, i duge razgovore,
- Voli sebe, i ističe svoje kvalitete, što mnogi tumače kao loše crte njenog karaktera.....

I da ne nabrajam više...mnoge osobine poklonio joj je Princ. I loše i dobre.

Ona više nije ona stara Dejzi. Ima oči boje tuge, i bol koji nikada neće prestati.

Blog com je prvi blog na kome sam počela da pišem online dnevnik. Kada se pojavila srpska verzija co.yu, ovaj blog sam zapostavila.

Priznajem da mi je sada pomalo žao zbog toga. Zato ću se potruditi da i ovde pišem. I znam da više neću ovde postavljati pesme...to radim na co.yu ponekad, kad nemam inspiraciju :)

Žao mi je što nisam kopirala poslednji post sa co.yu bloga, jer je zanimljiv i za ove prostore.

Ali...potrudiću se da napišem nešto zanimljivo i za ovaj blog.

Sam naslov ovog posta govori sve..:)

Kad kazaljke se poklope

Kad kazaljke se poklope,
i kad se čaša podigne,
a moje želje krenu,
krenu da te potraže.

Za kog su pjesme pjevane,
ako nisu za tebe,
pronađi me u sjećanju,
i reci dal' te miluju.

Hladni prsti decembra,
ide nova godina,
ko ce biti kraj tebe,
kad kazaljke se poklope.

Hladni prsti decembra,
ide nova godina,
ko ce biti kraj tebe,
kad kazaljke se poklope.

Kad kazeljke se poklope,
i kad se čaša podigne,
a moje želje krenu,
krenu da te potraže.
Za kog su pjesme pjevane,
ako nisu za tebe,
pronađ me u sjećanju,
i reci da li tebe miluju.

Hladni prsti decembra,
ide nova godina,
ko ce biti kraj tebe,
kad kazaljke se poklope.
......
... idu godine...

                           CRVENA JABUKA