čet - 26.01.2006
DANI ZA PLAKANJE
Bili su mladi. Vraćali su se sa zimovanja. Bili su studenti. Išli su na ispite. Bili su ljudi srednjih godina, i stariji. Išli su kod lekara, rodbine, u kupovinu.
Putovali su popodne, ne sluteći da će nekima to biti poslednje putovanje.
Onda se desilo. Svet je nestao u trenu. I oni sa tim svetom.
Jedna beba je rođena nakon tragedije. Danas su javili da je umrla.
Prvi su izjavili saučešće i ponudili pomoć predsednici i premijeri Srbije i Hrvatske. Nakon njih, svi ostali.
Pomoć su nudili meštani sela gde se nesreća desila, pa stanovnici grada gde su putovali, i ceo svet je ponudio pomoć.
Solidarnost koja se te večeri videla na delu me je zadivila. I navela da postavim pitanje- da li je morala da se desi užasna tragedija da bismo bili složni, ujedinjeni?
Izgleda da je morala.
Pamtiće se ovi dani januara. Biće obeleženi crnom bojom u svim budućim istorijama sa ovih prostora.
A uveče je Zagreb osetio zemljotres.
Spojila su se ta dva utiska, bez obzira što, na sreću, zemljotres nije bio strašan.
Ovo su dani za plakanje.....
2 Comments:
